Uče­ni­ci vje­šti u en­gle­skom je­zi­ku i u nje­go­vim va­ri­jan­ta­ma go­vo­ra sa nje­mač­kim na­gla­skom, uspje­šno su do­ča­ra­li li­ko­ve iz do­ba Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke, pred do­la­zak Hi­tle­ra na vlast u Nje­mač­koj.
Ko­tor­ski gim­na­zi­jal­ci za­bli­sta­li su u mju­zi­klu „Ka­ba­re“, za ko­ji je po uzo­ru na isto­i­me­ni kult­ni film­ski mju­zikl re­di­te­lja Bo­ba Fo­sa iz 1972. go­di­ne, tekst na­pi­sao i na sce­nu po­sta­vio ma­tu­rant Mi­o­drag Mr­dak. U ko­ma­du iz­ve­de­nom u pre­pu­nom am­fi­te­a­tru gim­na­zi­je uče­stvo­va­lo je oko tri­de­se­to­ro uče­ni­ka i uče­ni­ca gim­na­zi­je, či­ji je rad po­dr­žao Ak­tiv za stra­ne je­zi­ke- pro­fe­sor­ke en­gle­skog je­zi­ka Ana Ka­šće­lan i Ma­ja Ni­ko­lić. Pri­je nekoliko go­di­na sa uče­ni­ci­ma su ra­di­le mju­zikl „Bri­ljan­tin“, ko­ji je ja­ko do­bro pro­šao, te su od­lu­či­le da po­dr­že ta­len­to­va­nog Mi­o­dra­ga da na­pi­še sce­na­rio i re­ži­ra mju­zikl „Ka­ba­re“. Pri­pre­ma­li su se tri mje­se­ca, a pro­be su in­te­nzi­vi­ra­li poslednjih mje­sec i po.
-Pre­za­do­volj­ne smo re­ak­ci­jom pu­bli­ke i na­stu­pom na­ših uče­ni­ka. Ko­or­di­ni­sa­le smo na svim po­lji­ma, ali dje­ca su nam i te ­ka­ko or­ga­ni­zo­va­na i pre­u­ze­la su sve za­dat­ke, od sni­ma­nja trej­le­ra (Kr­sto Vu­lo­vić), pri­pre­me ma­te­ri­ja­la, po­mo­gli smo im u na­bav­ci odje­će, za­du­že­ni su i za ozvu­če­nje, sce­no­gra­fi­ju, ka­že prof. Ka­šće­lan. „Ka­ba­re“ go­vo­ri o de­ka­den­ci­ji dru­štva iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta, u vri­je­me Vaj­mar­ske re­pu­bli­ke 1931. go­di­ne, pri­je do­la­ska Hi­tle­ra na vlast u Nje­mač­koj. Kroz pri­ču o jed­nom En­gle­zu i Ame­ri­kan­ki ko­ji se sre­ću u ka­ba­reu, uče­ni­ci vje­šti u en­gle­skom je­zi­ku i u nje­go­vim va­ri­jan­ta­ma go­vo­ra sa nje­mač­kim na­gla­skom, uspje­šno su do­ča­ra­li ži­vot lju­di to­ga do­ba. Lu­ka Po­po­vić, uče­nik tre­ćeg raz­re­da gim­na­zi­je, bri­lji­rao je u ro­li „Em Si­ja“- ce­re­mo­ni­jal-maj­sto­ra, či­ji lik u ori­gi­na­lu igra Džo­el Grej.
-Tek­sta ni­je bi­lo mno­go, ali ulo­ga je do­sta za­htjev­na, po­tru­dio sam se da se pri­bli­žim stan­dar­di­ma ko­ji su po­sta­vlje­ni u fil­mu ko­ji je osvo­jio Zlat­ni glo­bus 1973. go­di­ne. Ovo je div­no is­ku­stvo po ko­me ću pam­ti­ti ško­lu, ka­že Lu­ka. Nje­gov pre­zi­me­njak Fi­lip, ko­ji se od­lič­no sna­šao u ulo­zi pro­fe­so­ra (u fil­mu ga igra Majkl Jork), sma­tra da je pred­sta­va ap­so­lut­ni uspjeh, sve je pro­šlo ka­ko tre­ba, pu­bli­ka je, su­de­ći po apla­u­zu, za­do­volj­na, a oni su ura­di­li sve po pla­nu, čak i bo­lje.
-Naš re­di­telj Mi­o­drag do­sta je skra­tio dje­lo, ali za­dr­žao su­šti­nu. Me­ni je do­di­je­lio ulo­gu Bra­ja­na Ro­bert­sa, pro­fe­so­ra sa Kem­bri­dža, kad smo bi­li na eks­kur­zi­ji pri­je sko­ro go­di­nu da­na, ta­mo smo se i upo­zna­li. Ulo­ga mi je do­bro le­gla, za­to što imam „stav ušto­glje­nog Bri­tan­ca“, ka­ko je Mi­o­drag pri­mije­tio. Ni­je mi mno­go tre­ba­lo da se ušto­sam, sa­mo emo­ci­je do­bro da po­tre­fim, jer sam mo­rao da ba­lan­si­ram iz­me­đu emo­tiv­no­sti i te ušto­glje­no­sti, ka­že Fi­lip Po­po­vić.
U li­ku Se­li Bo­uls, za­vo­dlji­ve ple­sa­či­ce ka­ba­rea, ko­ju je u ori­gi­nal­nom fil­mu glu­mi­la Laj­za Mi­ne­li, za­bli­sta­la je sjaj­na Ka­ta­ri­na Mi­lić, ma­tu­rant­ki­nja gim­na­zi­je, ko­ja je bi­la po­la­zni­ca Ško­le glu­me Pe­tra Pe­ja­ko­vi­ća, ali ovo je nje­no pr­vo is­ku­stvo na sce­ni. Po­red ko­re­o­gra­fi­ja i tek­sta, nju odu­še­vlja­va i hu­mor ko­ji se pro­vla­či kroz mju­zikl.
-Glav­na ple­sa­či­ca, Ame­ri­kan­ka Se­li je jed­na raz­u­zda­na, na pr­vi po­gled na­iv­na dje­voj­ka, ko­ja gle­da sa­mo no­vac, po­ku­ša­va da na­đe bo­ga­tog mu­ža, i da pre­či­com do­đe do po­pu­lar­no­sti. Upo­zna­je pro­fe­so­ra en­gle­skog je­zi­ka, ko­ji do­la­zi u Nje­mač­ku da bi ra­dio svoj dok­to­rat, njih dvo­je se zbli­ža­va­ju, po­sta­ju pri­ja­te­lji, a ka­sni­je on se vra­ća u En­gle­sku, a ona osta­je u Nje­mač­koj i mo­žda se jed­nog da­na po­no­vo sret­nu, mo­žda ne, vi­dje­će­mo ako se na­pi­še na­sta­vak fil­ma, ka­že Ka­ta­ri­na. Po­red nje, u mju­zi­klu su igra­li i Du­šan Lje­še­vić, Ivan Fra­no­vić, Kse­ni­ja Rac­ko­vić, Ta­tja­na Ta­ran, Pe­tar Vuč­ko­vić, Kse­ni­ja Te­šo­vić, Lju­bo Bran­ko­vić. Glav­nu ri­ječ u mju­zi­klu ipak su vo­di­le dje­voj­ke, ko­je su uz dva mom­ka, bri­lji­ra­le u ko­re­o­gra­fi­ja­ma ko­je su sa­me ra­di­le- na mu­zi­ku iz ori­gi­nal­nog fil­ma, do­da­va­le su svo­je ele­men­te, da­ju­ći ostva­re­nju svoj ori­gi­nal­ni pe­čat, ka­kav je bio i glas Anje Ra­do­njić, ko­ja je uži­vo ot­pje­va­la song za kraj.M.D.P.